Motivacija za otpočinjanje psihoterapije
Pitanje motivacije u psihoterapiji je jedna od glavnih tema kojima se bave klijent i terapeut, ali i mnoga istraživanja psihoterapijskog procesa. Prema većini sprovedenih istraživanja, veća je verovatnoća da dođe do pomaka i trajnih rezultata u terapijskom procesu ukoliko je klijent aktivno angažovan i lično investiran u sam proces. Iskustva velikog broja psihoterapeuta pokazuju da klijenti nisu uvek motivisani da naprave promenu.
Dosadašnja iskustva psihoterapeuta i istraživanja pokazuju da klijenti često otpočinju terapiju nakon dugog premišljanja, kada istroše sve druge alternative i pseudorešenja, kada je pritisak okoline da naprave promenu previsok ili kada osećaju da im je kvalitet života narušen.
Primetno je da se u poslednjih nekoliko godina menja odnos prema traženju ovog vida podrške, naročito među mladim osobama. Sve se to dešava pod velikim uticajem medija i društvenih mreža gde profesionalci imaju priliku da približe širem društvu šta psihoterapija predstavlja i na koji način može biti od koristi pojedincima, parovima i porodicama. Sve više kompanija prepoznaje značaj mentalnog zdravlja zaposlenih, kao i pozitivan uticaj međuljudskih odnosa, komunkacije i motivacije zaposlenih na rad, pa angažuje psihoterapeute kao spoljašnje saradnike.
Tokom prve seanse sa klijentom, neizbežno je pitanje koji je povod dolaska na terapiju, kako su došli do određenog psihoterapeuta, šta ih je motivisalo da otpočnu terapiju. Većina klijenata navodi da je u periodu od nekoliko meseci, pa čak i godina, razmišljala o odlasku na terapiju, ali da su odlagali odluku iz straha od nepoznatog, nepoverenja u poverljivost samog procesa, doživljaja stida i neprijatnosti da ispričaju sve o sebi neznancu. Taj period od trenutka kada počnu da razmišljaju o psihoterapiji do zakazivanja i dolaska na prvu seansu, je proces sam po sebi. U tom periodu klijent vodi borbu sa sobom, svojim uverenjima i osećanjima, pretražuje internet, isprobava tutorijale za samoregulaciju ponašanja i osećanja ili iščitava knjige o samopomoći, pretražuje bazu dostupnih psihoterapeuta i psihoterapijskih pravaca, traži preporuke od ljudi koji su imali iskustva sa psihoterapijom.
U ovom periodu je važna podrška klijentovog najbližeg okruženja. Često upravo bliski ljudi motivišu osobu da se javi na terapiju, ali, neretko, mogu biti ometajući faktor sa određenim uverenjima (da čovek može sve sam, da samo slabići traže podršku, da nije mentalno zdrav ako mu treba psihoterapija i sl). I u ovoj sferi poslednjih desetak godina, dolazi do pozitivnog pomaka, pa najčešće bliski ljudi prvi prepoznaju poteškoću osobe ili porodice i aktivno učestvuju sa njima u procesu javljanja na terapiju, traže adekvatne psihoterapeute, pružaju podršku i ohrabruju ih da se uključe u proces.
Važno je da terapeut prepozna i uvaži taj proces koji se odvijao unutar i oko klijenta pre nego što je zakazao seansu ili seo naspram terapeuta. Korisno je na prvoj seansi podstaći klijenta da pored informacija o sebi i poteškoći zbog koje dolazi, ispriča svoju priču o dolasku na terapiju, pohvaliti njegovu upornost i volju da donese tu odluku. Upravo taj pozitivan doživljaj klijenta da je doneo važnu odluku za sebe uprkos svim drugim faktorima, je početna motivacija za početak terapijskog procesa.
Motivacija klijenta tokom psihoterapijskog rada varira usled različitih činilaca, unutrašnjih (spremnosti klijenta da napravi promenu, da otvara bolne teme, da izađe iz svoje zone komfora, da preispita sopstvene kapacitete) i spoljašnjih (podrška okoline, životne okolnosti, promene u okruženju klijenta).
Često je neophodno tokom terapijskog procesa, da se klijent i terapeut vrate na sam početak terapije i eksplorišu motivaciju klijenta za otpočinjanje terapije, povode za traženje podrške, očekivanja od terapijskog procesa i ciljeve koje su tokom prvih seansi zajedno definisali. Ti razgovori pomažu da se održi motivacija klijenta za dalji rad, pružaju jasniju sliku klijentu i terapeutu o samom procesu u konkretnom trenutku, ali i daju smernice za dalji psihoterapijski rad.
Klijenti navode da im je, u momentima kada im je bilo teško u terapijskom procesu, kada su razmišljali da prekinu terapiju ili da nemaju kapaciteta da se suoče sa novim i nepoznatim ili naprave promenu koja im je potrebna, doživljaj entuzijazma i sopstvenog uspeha zbog otpočinjanja terapije i ta početna motivacija da naprave promenu i preuzmu odgovornost samim dolaskom na prvu seansu, pomogao da istraju, suoče se sa poteškoćama i tako unaprede kvalitet svog života. Verujem da je zato važno u terapiji negovati i unapređivati početnu motivaciju i zainteresovanost klijenta za rad na sebi.
Marija Tomašević Zvizdić
psiholog i sistemski porodični psihoterapeut