Lepota i zdravlje Kako spasiti vezu
Ako ukucate „kako spasiti brak“ pojaviće se 631.000 stranica koje se bave tom temom. Međutim, univerzalan odgovor ne postoji, a pitanje je i da li brak treba spasavati po svaku cenu? Oni, koji žele da „poprave“ svoj brak neretko se zapitaju – odakle da počnem? O svemu tome pričala sam sa sistemskom porodičnom psihoterapeutkinjom Katarinom Jaranović iz Savetovališta MKM. U skladu sa prvom rečenicom, ona mi na samom početku razgovora kaže da kad se pretražuje naučna biblioteka za reči brak i razvod nalazi se oko 1.920.000 naučnih radova na ovu temu.
■ Koji su najčešći razlozi zbog kojih brakovi propadaju? U poslednjih nekoliko decenija razlozi za razvod su se promenili iz temelja. Dok je ranije razvod bio rešenje za akutne bračne pobleme poput alokoholizma i nasilja, danas se mnogo češće izdvaja nedostatak posvećenosti i komunikacije. Razlozi za razvod se mogu grupisati u tri
kategorije – izvanbračne veze, teškoće koje se odnose na sam par i spoljašnje faktore (nisu direktno vezani za sam par).
■ Da li ste, zaista, imali klijente čiji je brak posle prevare postao bolji? Dešava se, pogotovo kod parova koji su duže u braku. Oni su spremniji da pređu preko prevare, samo je potrebno vreme i dosta truda da se taj čin u pravom smislu reči oprosti i da nastave da funkcionišu. Neki, zaista, to čine bolje nego pre prevare, jer se u psihoterapijskom procesu, jedno pred drugim, potpuno ogole. Na površinu isplivaju najintimniji detalji, koje prethodno nisu pokazivali.
■ Verovatno svako od nas ima svoju definiciju i “gradaciju” posvećenosti. Šta partneri obično navode kao problem? Manjak pažnje, razumevanja, nedostatak zajedničkih interesovanja… Žale se da im to nedostaje, ali očigledno imaju problem u komunikaciji, zbog kog ne umeju jasno da izraze svoje potrebe. Ljudi koji su godinama zajedno smatraju da treba sve manje da komuniciraju, oslanjajući se na
ono nekadašnje “jedno drugome čitamo misli” ili “pogledom se razumemo”. To je nemoguće. Koliko god se poznavali, važno je da jasno iskažemo svoju potrebu – želim da više vremena provodimo zajedno.
■ Šta vam kažu ljudi kod kojih nema dramatičnih problema, poput prevara ili potpuno različitih pogleda na budućnost, a ipak nešto “ne štima”? Klijenti na seansama pominju distanciran odnos, nesuglasice oko podele obaveza u kući i brige o deci, sukobe oko finansija, nerazumevanje navika, izbora prijatelja i ličnih problema supružnika.
Distancu u odnosu opisuju kao udaljavanje jednog od drugog, navode da malo razgovaraju, da se izgubila bliskost, da vrlo retko imaju seksualne odnose… Rođenje deteta može da dovede do problema u porodičnoj organizaciji, što se najčešće odražava na partnerske odnose. Za roditelje odlazak deteta iz porodice može da bude podjednako stresan kao i rađanje, jer tada partneri ostaju sami i usmereni jedno na drugo.
■ Da li braku uvek treba „dati još jednu šansu“ ili „brzo staviti tačku, ako vidimo da nema smisla, da ne bismo gubili vreme“? Za brak je potrebno dvoje, a za razvod je dovoljno jedno. Uobičajena su ambivalentna ili pomešana osećanja u vezi sa razvodom, a u braku se ostaje po svaku cenu zbog društvenog statusa, uverenja, straha od samoće, dece, bolesti partnera… Na početku braka svi veruju u njegovo doživotno trajanje, ali visoka stopa razvoda opovrgava ono čuveno “živeli su srećno do kraja života”. Kvalitetan, harmoničan i uspešan brak se ne dobija na poklon uz svadbene darove. Svi žele uspešan brak, ali mnogi ne samo da ne ostvaruju takav brak, već, nesvesni da to čine, koriste tehnike koje ih vode u suprotnom smeru. Nekad je to posledica neznanja, nekad ličnih uverenja, stavova ili nedostatka veština. U našoj sredini vrlo često mlade osobe žive sa svojim roditeljima sve do momenta ulaska u zajednički život sa partnerom ili brak, zbog čega su uskraćeni za jedan dragocen period, a to je samostalni život
mlade osobe. To, na neki način, može uticati na donošenje odluke o razvodu ili ostajanju u braku.
■ Verujem da mnogi kod vas dođu zato što ne znaju odakle da počnu sa „popravkom braka“? Ulaskom u brak svako od partnera donosi obrasce ponašanja, lična uverenja, navike, običaje, osećanja i očekivanja koja su stekli u svojoj primarnoj porodici. Sve to oslikava dinamiku odnosa jednog para. Brak je odnos u koji se investiraju oba partnera, a ne projekat koji treba završiti. Osnovni instrumet za održavanje kvalitetnog braka je bračna komunikacija. Nekada je potrebna snaga da partner kaže šta misli i oseća, ali nekada je još više snage potrebno da sednemo, saslušamo ga i razumemo. Za početak je važno da parneri osveste da imaju problem i da pokušaju da ga pravilno identifikuju. Zatim sledi konstruktivni razgovor čiji je cilj traženje rešenja, koje je najadekvatnije
za njih. Između identifikovanja problema i pronalaženja rešenja postoje mnoge opcije koje parovi mogu da koriste. Na tom putu, pre svega, treba zaustaviti ciklus optuživanja, povređivanja, zatvaranja mogućnosti i čitanja misli. Korisno bi bilo da partneri pre svega pođu od sebe tj. pitanja – šta ja mogu da uradim drugačije i kako će to uticati na naš odnos? Kvalitet zajedničkog života zavisi od kapaciteta jednog partnera da dopusti da onaj drugi ima suprotno mišljenje, drugačiji predlog, različito rešenje nekog problema….
■ Postoje li “pravila komunikacije” kojih se treba držati? Ima ih više, a jedno od osnovnih je “jasna komunikacija bez dvostrukih poruka”, a to podrazumeva usklađenost verbalne i neverbalne komunikacije. Tipičan primer “dvostrukih poruka” je ono čuveno “nisam ljuta”, a izraz lica poručuje “gotov si”. Aktivno slušanje partnera je, takođe, vrlo bitno. Važno je da znamo da ga čujemo i ako imamo drugačije mišljenje da budemo spremni da uvažimo njegovu različitost. Aktivno slušanje podrazumeva pažljivo slušanje i razumevanje, u smislu da kad nam partner nešto govori ne treba da ga prekidamo rečenicama “da, znam šta ćeš reći ili ti si mislio to”, već sačekati da on završi. Ukoliko postoji sumnja da nismo razumeli šta je hteo da saopšti treba ga jasno pitati “da li si hteo da mi kažeš to” Ili “da li sam dobro razumela da govoriš o tome”.
Nije dobro donositi odluke kad je konflikt aktuelan. Treba sačekati da se situacija normalizuje. Ljudi često ulaze u ciklus konflikta “on je meni rekao – ja sam njemu rekla – on je meni rekao”. Jedna od preporuka je da “loptu spusti” prvi koji bude spreman da to i uradi. Doduše, ako nas je partner isprovocirao neće nam biti lako da to učinimo, ali nekada možemo prepoznati da je važno da tako postupimo, pa da on na taj naš gest odreaguje na lep način.
Kako se naučiti poštovanju partnerovog mišljenja, ako nije kao naše?
Teško, ali ne i nemoguće. Nije sve crno – belo, već uvek postoji međuzona. Ne mora naš stav biti najispravniji. Ne treba stavljati fokus na to ko je u pravu, već koje će rešenje biti praktičnije za oboje, šta je korisnije za porodicu. Kad partneri imaju potpuno različite stavove npr. o vaspitanju dece predlog je da probaju obe opcije, a da onda zajedno procene kakvi su efekti bili posle jednog, a kakvi posle drugog stava.